1. Насловна
2. Наука
3. Етика научноистраживачког рада

Научноистраживачки рад је слободан и не подлеже никаквим ограничењима, осим оних која проистичу из поштовања научних стандарда и етике научноистраживачког рада, у складу са начелима истраживачке одговорности и академске честитости.

Универзитет у Београду, од свог зачетка приликом оснивања Велике школе 1808. године, бива усмерен да посебну пажњу посвети етичким начелима науке и учености. На свечаности уочи почетка рада Велике школе, Доситеј Обрадовић одржао је поздравно слово и изложио свој чланак "О дужном почитанију к наукам", у којем су поменути и строги морални стандарди за научнике: "Правда, да један учен и остроуман кад је по несрећи злобан и неправедан, гори је од простога, зашто може хитрије и лукавије злоћу своју на зло употребљавати, и зато по справедљивости веће осужденије заслужава".

Поштовање етичких начела у научноистраживачком раду је битан предуслов за стварање поверења шире друштвене средине у науку и истраживање. Неговање научноистраживачке етике омогућава да се наука развија као морално исправна и племенита људска делатност.

На Универзитету у Београду, основу за примену етичких начела у научноистраживачком раду чини Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду.

Истраживачи су дужни да се придржавају и Кодекса понашања у научноистраживачком раду , који је донео Национални савет за научни и технолошки развој и који чини општи оквир за етичко понашање приликом спровођења истраживања којима подршку пружа Република Србија

Ради учешћа у научноистраживачким пројектима који се спроводе у оквиру програма Европске уније, истраживачи са Универзитета у Београду треба да поштују и одредбе Европског кодекса истраживачке честитости.

У оквиру појединих научних поља и области постоје различите особености везане за истраживачку одговорност, посебно наглашени аспекти етике научноистраживачког рада и посебни стандарди научног истраживања са примерима добре праксе за сваку дисциплину. Истраживачи треба да прате одговорајуће кодексе и стандарде везане за своју научну област, који су усвојени на међународном или националном нивоу, као и да за спровођење одређених облика истраживања траже одобрење одговарајућих етичких комитета или комисија, у складу са поступком предвиђеним на својој установи.

Кратки преглед општих начела истраживaчаког интегритета, посебно у контексту мобилности истраживача и савремених тенденција у области етике научноистраживачког рада, дат је је у презентацији која је доступна овде.

Контакт особа у Стручној служби Универзитета у Београду за подршку остваривању заштите академског интегритета научноистраживачког рада:
Владимир Марковић
011 3207 448
markov@rect.bg.ac.rs