Универзитет организује и изводи студије у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.
Дели се на јесењи и пролећни семестар, од којих сваки има, по правилу, 15 наставних недеља и шест недеља за консултације, припрему испита и испите.
Предмети и настава
Настава се организује и изводи по семестрима, у складу са планом извођења наставе.
Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Предмети су, по правилу, једносеместрални, тако да збир од 30 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра.
Укупно ангажовање студента састоји се од:
- активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари, практична настава, теренска настава, менторска настава, консултације, презентације, пројекти и сл.);
- самосталног рада;
- колоквијума;
- испита;
- израде завршног рада;
- добровољног рада у локалној заједници, организованог од стране Универзитета, односно факултета на пројектима од значаја за локалну заједницу (хуманитарна активност, подршка хендикепираним лицима и сл.);
- других облика ангажовања, у складу с општим актом високошколске установе (стручна пракса и сл.).
Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године, нити већи од 900.
Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.), чије се појединачно трајање утврђује студијским програмом факултета, при чему њено укупно годишње трајање износи 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.
Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити 100 поена. Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту.
Оцењивање
Од укупног броја поена, најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току семестра (предиспитне обавезе). Успех студента на испиту изражава се оценама: 10 – одличан-изузетан; 9 – одличан; 8 – врло добар; 7 – добар; 6 – довољан; 5 – није положио. На Универзитету и у високошколским јединицама у његовом саставу успех студента на испиту може се изразити и на ненумерички начин, и то: А+ – 10; А – 9; Б – 8; Ц – 7; Д – 6; Ф – 5.
Оцена на испиту се формира збиром пондерисаног броја поена остварених у свим облицима наставних обавеза. На испит може изаћи студент који је задовољио све прописане предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе, у складу са статутом факултета. Позитивна оцена се, по правилу, стиче уколико су све наставне обавезе оцењене позитивно. Испити могу бити теоријски и практични, а полажу се, у складу са студијским програмом, само у писменом облику, само усмено, или писмено и усмено.
Испитни рокови
Испитни рокови се зову: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски, а организују се у складу са годишњим календаром испита високошколске установе. Календар испита објављује се почетком сваке школске године и саставни је део плана извођења наставе.
Испит из истог предмета може се полагати највише три пута у току једне школске године. Изузетно, студент коме је преостао један неположени испит из студијског програма уписане године има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године. Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.
Упис на вишу годину студија
Студент се сваке школске године при упису семестра, односно других временских целина (триместри, блокови, модули и сл.) опредељује за предмете из студијског програма, при чему може уписати само оне предмете за које је стекао предуслов по студијском програму.
Студијски програм може се заснивати на упису семестара.
У циљу бржег завршавања студија и ширег образовања, посебно успешним студентима може се омогућити упис и више од 60 ЕСПБ бодова, али не више од 90.
Студент стиче право на упис на вишу годину студија, под условима предвиђеним овим статутом, када, у складу са студијским програмом, стекне могућност да упише предмете у вредности од најмање 37 ЕСПБ бодова, предвиђене студијским програмом за наредну годину студија.
Студент који није испунио прописане обавезе може наставити студије тако да поново упише студијске обавезе које није испунио у претходној години, под условима и на начин који утврђује Сенат, односно Наставно-научно веће факултета.
Завршни рад и дисертација
Основне и специјалистичке студије се завршавају полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза, а, уколико су предвиђени студијским програмом, и израдом завршног рада или полагањем завршног испита.
Мастер академске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза, израдом завршног рада и његовом јавном одбраном, у складу са студијским програмом.
Докторске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита, те израдом и јавном одбраном докторске дисертације.
Изузетно, докторат наука може да стекне лице са завршеним студијама медицине и завршеном специјализацијом, на основу одбрањене дисертације засноване на радовима објављеним у врхунским светским часописима.
Лица која су стекла академски назив магистра наука према прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, могу до 9. септембра 2012. године стећи академски назив доктора наука одбраном докторске дисертације према прописима који су важили до ступања на снагу тога закона.
Број бодова којим се исказује завршни рад, односно завршни део студијског програма, улази у укупан број бодова потребних за завршетак студија.
Општим актом високошколске установе ближе се уређује полагање завршног, односно дипломског испита, поступак пријаве, оцене и одбране докторске дисертације.
